Oda Kostanja


Na poljičkoj stini smistilo se selo
Vikovima postoji, živi se veselo

Znak su moga sela loze i masline
I težačke ruke, jake od davnine

Bila crkva raširila krila
Zvone zvona svetog Mihovila

Boga moli za zdravlje i sriću
Da nam dade intradu što veću

Svaka kuća dragi komin ima
Na njemu se peče šta je drago svima

Soparnici, cripnje i gradele
U bukari vino, svima na veselje

U konobi mirišu siri i pršuti
Kada dođu gosti ćutit će se gušti

Providi nam Bože mudrost i pameti
Samo ljudska sloga dobro će donijeti

Hvalu dajmo našim očevima
Šta je sada lipo nama svima

Dok nam zemlju jarko sunce grije
Kostanje je meni najmilije

Tu san rođen, tu san se obika
dođite svi!
Pivat će vam klapa kostanjska Pasika!


Autor: Vice Šarolić